Pada mrak, ja ga cekam
i uvlacim dim
kao da je poslednji
jer sam sam sa njim
Moje misli se bore
da istrce mi iz glave
u nistavilu sam, shvatam
skupa je cena slave
Secanje na dane
vise nije tako bistro
kao nekada sto je bilo
vise nista nije cisto
Ostala su samo
bleda secanja i slike
stare dane vezu samo
od paucine karike
Niko vise nije ostao pored mene
jer svi su drugovi lazni
a prava odanost je od zene
jedne zene koja je nestala
a plasim se da vise
nikad vise, necu je videti
Tragove sprale su kise
tiho, tise se molim da je nadjem
da bar jos jednom u zivotu
i osetim pored sebe tu toplotu
Lezim sam sa sobom
cekam da svane
nista drugo mi nije ostalo
sem secanje na dane
Svakog zezanja se secam
kao juce da je bilo
riba za ribom, iz krila u krilo
a kada je dosla slava
sa njom i 100 drugara
a kada je stalo, ponovo sam
ipak sve je oko para
Zavidni ljudi, njihove cudi
prodane duse
jedva cekali su
da nas zavade, da nas sruse
Ali mi smo pravi igraci
za istinu borci, stihotvorci
ali sad vec umorni momci
a svako od njih se nada nasoj brojci
svako zeli mesto u nasoj povorci
A samo oni ciste duse
pobedu sada slave
dok ostali sto gube
sada lupaju glave
A mi sami protiv svih
pevamo predposlednji stih
mogu samo da nas mrze
a mi necemo njih
A nasoj deci, kad nam
ono sto kuca, stane
prepricavace im majke
nasa secanja na dane