U haljini beloj stojis ispred mene
da si vecno moja, govoris pred Bogom
a meni od srece suza bi da krene
jer znam da cu zivot proziveti s tobom
Podizem ti veo i nezno te ljubim
k’o andjeo beli nasmejana ti si
i onda u znoju iz tog’ sna se budim
shvatam da odavno vise moja nisi
Ref.
Evo sirim ruke ove, jos ti dusa ime zove
a u srcu vecna zima, minut traje sto godina
k’o led se polako topim, a sutra kad oci sklopim
bar tad dodji, javice ti ovaj mesec zut
da me vidis, makar zadnji put
Odavno je puklo to srce od stakla
odnela si osmeh i svu moju srecu
evo tugo, stojim na vratima pakla
jer kad sada zaspim buditi se necu
Ref. 2x