Mikada, da li si san il’ java
postojis u svakom od nas dok sanjas
nikada, postelja ti je na usnama
Nikada tvoj korak nije tezak k’o moj
vremena imas za sve i svakom das
veruj da i onaj otpali list vredi
i sobom nosi sopstveni zig
Ruke ti tanane, a lomis oblake
od tuznih prica ti pravis vesele
sve ruzne maske bacas na lomace
u poznu jesen donosis zumbule
nikada, carolija srece
sacuvaj sva nasa lica u ocima