Hodam kao senka
mene ljudi ne vide
penjem se na prste
gledam ih kroz prozore
u srcu bol i tama slave
bezvoljne misli vode glave
Dodirnem ponekad
dlanom tudje obraze
prene me hladnoca ispod
koze nose je
u srcu bol i tama slave
bezvoljne misli vode glave
Ref.
Ja hocu vise
ja mogu jos dalje
tamo gde ptice odlaze
do neke bolje obale
Ulice bez svetla
sve te ljude primaju
hodam medju njima
oni me ne poznaju
njihova srca suve grane
plase se svetla kada svane
Gledam kako stoje
mirno se prepustaju
u svoj mali zivot
nikoga ne pustaju
njihova srca suve grane
plase se svetla kada svane
Ref.