Kuda zuris potocicu
sto se ne odmaras
zar ne mozes bas ni jednom
zoru da prespavas
Tu si rodjen, zato volis
prirodu i goru
ali zasto tako zuris
dalekome moru
Svud prolazim i vijugam
i prirodu rosim
svakog stignem da obidjem
i darove nosim
Ovog jutra, dar za svadbu
devojci cu dati
lice svoje nek’ umije
pa cu onda stati