Osamdeset neke bilo je k’o lane
u svatove isli kod dide i nane
na Hrvatski majur, zenili su sina
cekali su dugo snaju iz Djurdjina
Na ledini satra, sva se prisijava
umazan je salas, sve se dotirava
tamburasi stigli i stimaju zice
vezu se peskiri, mecu se perlice
Redom stizu gosti, sirena se cuje
muzika vec svira, kuma podvikuje
konobari trce, digla se prasina
nana sva ponosna, zeni svoga sina
Iz Zednika stizu najmiliji gosti
sa Kaponje nece, jer su u zalosti
iz Mirgesa tetak popio rakije
sa Pavlovca ujo, vec spominje prije
Stigla je i teta, pa budjelar vadi
ona je iz Kera pa se goropadi
sogor sa Bikova, udesava svirce
iz Tavankuta strina, ne da striki novce
Veseli su svati, redjaju se case
oblazaci krecu, triba ic’ rad snase
gledaci vec stizu, da zauzmu mista
jer ako sta propuste, e to nema smisla
Sa vincanja gosti u koloni stizu
docek se vec svira, svatovi su blizu
spremna je i torta sto se sice prva
darivace snaju svekar i svekrova
Svirci zasvirali bunjevacko kolo
cup ce lupat Kalo, dajte mista malo
igralo se tako, k’o da svit ce stati
Boze kad se sitim, suza, suzu prati
Najlipce su torte doneli tortari
podjani ce kasnit, niko to ne mari
okrecace snasu i stari i dica
pazi’ ce je kuma i starosvatica
Trajace veselje, jos po drugog dana
pratice se kuci, cila nasa strana
pratice se gosti, do veceri kasne
kum ce ici zadnji, sve do Male Bosne
Nasih obicaja osta vrlo malo
na trenutak tamo, meni vrime stalo
kroz Hrvatski majur, samo vitar duva
stari kriz jos stoji, uspomene cuva