Sinoc kad sam prosao sokakom
sretoh Senku, njene oci crne
pogled vrazji sto mi pamet muti
i zbog kojeg srce mi protrne
Srce trne jer jos uvek pamti
njenu sobu i sling na krevetu
njene kose guste, moje zelje puste
zaplele se da se ne raspletu
Ref.
Pred Senkinom kucom nije bila
nije bila, nane vodenica
ali kad je ponoc prosla
nama pamet osla
voda ipak mome mlinu dosla
Aoj Senko, imena ti tvoga
kako da te zaboravim sada
digni oci, pogledaj me samo
bez tebe cu umreti od jada
Pesma cesto ludo srce vara
al’ ne vara ova pesma stara
mozda joj pred kucom nije vodenica
al’ je Senka meni sudjenica
Ref.