Voz, pospani voz za Harkov
Gomelj, Lenjingrad
znam, kako je
nocas dalek Beograd
Nece moci nikada, olovka i hartija
i svi Ruski postari
ne mogu ti odneti
pismo koje pisem ja
marka s’ likom Lenjina
i u pismu jedina tuga sto me razbija
Ref.
Nije votka rakija, mada nocas udara
tuga mi je velika, velika k’o Rusija
ja ne mogu poslati
ljubav jer se ne salje
nit’ sam mog’o poneti
sobom tvoje poljupce
Voz, u vozu izguzvana lica putnika
ti, si tamo negde iza onih planina
da l’ si mozda zaspala
il’ si budna kao ja
da l’ te muce nemiri
il’ te nista ne muci
Kada budes citala
pismo koje pisem ja
tajna bice skrivena
iza ovih redova
Ref.