Jos uvek u skrinji srca
cuvam svetlost nevinih godina
dok vetar dahom ljubavi
peva pesmu dragih ljudi
ljudi zli, ljudi sveti
ljudi obicni
Ignorisem oziljke
privatnih ratova
mozda su radosti u ritmu
svet mojih putovanja
zacaranog lutanja
Ponovo sam ovde
ponovo sam, ponovo sam
znam, znam, znam, ovde
znam, znam, znam
ponovo sam ovde
znam, znam, znam
Ja nikad nisam znala
reci ne samoj sebi
ja nikad nisam znala
reci ne tebi u meni
znam, znam, znam
tebi pripadam