Kad budem mrtav i beo, pepeo i prah
secanje i uzdah u pijanim nocima
kada mi pokupe perje i vreme stane za mene
kada hartija pozuti i ove reci izblede
Kada obrnem svoj poslednji krug u kraju
i ortaci na sanku obrnu turu za fajront
kada se ugase svetla na kraju balade
i tisina kaze da sada idemo dalje
Sta ce ostati od mene, sutra kad svane
tek neki trag, izmedju sna i jave
neki oziljak, osmeh, prica iz kafane
neki stih da ga otpisani klinci pamte
Sta ce ostati na kraju od ovog lova u mutnom
od ove trke za lovom u koju sam zalutao
od velike frke oko nebitnih stvari
i da li je bitno sta ce ostati u stvari
Ref. 2x
Nije vazno sta ce ostati
vec kakvi ljudi cemo postati
ja zivim sada i tako dan po dan
Da li setice se neko nekad mojih ideala
ispricanih prica, tonu viceva i sala
da l’ ce neko reci koju lepu rec Bogu hvala
il’ ce biti pusti pricu, ortak bio je budala
Da li mogao sam bolje, vreme uzalud potrosio
ostao sam ovde sta bi bilo da sam otisao
kazu ono nebitno zaborav ce odneti
a ono vredno vecnost ce od zaborava oteti
Svestan sam da prokleto fizolofski merim
svaku razdaljinu uspeha i propasti
a deca kad’ porastu
sebe gledaju da izrastu u stilu izgubljenih
sekund, kako sebi da ga oprostim
I sta mi ostaje sad sem da logicno
ambicije ostavim po strani kao i obicno
jer sve je realtivno prolazno, mi moramo konacno
da zivimo sada onako jednostavno, normalno
Ref. 2x
I tako dan po dan, i tako dan po dan
i tako dan po dan, i tako dan po dan
nikad ne verujem proslosti
jer mnogim ne mogu da oprostim
ja zivim sada i tako dan po dan
Ref. 2x