Kontrola, disciplina, su-uzdrzavanje
nasa rec je ma-mac od celika,a mi-ti-mi-si-misli sablja britka
na vatri i dimu mi smo-mi smo ka-ka-kalili vestinu
shva-shva-shvatili sustinu
Mnoge prosle su godine, a vodilje mudrost i ljubav
bile su stotine puta
kada su me smorile svuda, i nagrade, i kritike
volja ljuta mi je oruzje
Kada sam borim se dok kidam
stojim ispred zida, masa poglede k’o kursume sipa
telima k’o stitom, brani me ekipa
svi za jednog, Sindikat, ako neko te pita
Mnogi prosli su sati, ja radov’o se, shvati me
jednostavnost i sustinu, njih smatrao drugarima
koje sam upoznao u stvarima meni vaznima
od tada trazim ih stalno
Jer sam posle druge upoznavao, sa njima se smarao
da bih svima stvarao, da bih vise imao
i vise proziveo, da bih jednog dana stao
da bih se zapitao — je l’ sam mnogo hteo
A vise sam dao, i bilo mi zao
jer racune svodim tek kad prosle su godine
to tada nisam znao, do sada nisam znao
nikad ne zaboravljam sta predstavljam, ne stajem
nastavljam sa onim sto zastupam, pesme da sastavljam
Ja sam onaj sto ga niko ne razume
uvek idem tezim putem, al’ drugacije ne umem, a i necu
ja u mraku palim svecu, znam ko sam, znam gde cu
svako gradi svoju srecu
Svako ide svojim putem, cesto putevi se srecu
pojavljuju se novi, al’ svojim nastaviti pre cu
ja i u pustinji sam spreman dane da provedem
jer precicama mogu samo sebe da zajebem
Gde god da krenem, sa mnom moji ljudi, svet u malom
gde god da skrenem bice ono sve do cega mi je stalo
sto vidim k’o realnost, sto vidim kao san
sto vidim kao gatara kad pogleda u dlan
I nista mi ne promakne, uvek u sustinu proniknem
cega god se dotaknem
uvek do kraja ostajem veran sebi, veran svojima
al’ to sam samo ja i tako stvari poimam
Nisam sam, nebesa su nas spojila
da sada ritmovi odzvanjaju iz podruma
Ref. 2x
Znas sta
da kidam ja nikada necu prestati
i sve ce tad nestati, za mnom ostace rima
Bas ta
da svima jasno kaze za snove nase
da nikad ne odustajemo — to je sustina
Jos uvek srecan se secam o cemu mast’o sam nekad
misli bile su bezdan, ja sam krotio vetar
tad je trebao jedan samo mikrofon, bit,
sve je pocelo s tim
kad ce prestati, ne znam
To je sve sto ja imam, i sto nikome ne dam
i jos uvek sam zedan znanja
pa setam tada snovima, poljima, kojima lutam
da nadjem to sto znaci mi
to malo srece, nade, koji snovi dace mi
Sta ce mi doneti, ne znam
al’ sam spreman da cekam
s maste plastom obavijen, vrebam poteze predan
i sa tim trazim nacin da zagonetku resim
stalno k’o u potrazi za gralom
Pa je rusim, slazem ponovo, lepim k’o staklo slomljeno
uz svo vreme ovog sveta, to mi nije dovoljno
I zato priznacu da svet koji stvaram nije stvaran
bice tesko uspeti i preci taj prag
al’ zato probacu bar sa ekipom, nasim tripom
porukom sjajnom, k’o zvezda nebom ostavicu trag
Znas sta
da kidam ja nikada necu prestati
i sve ce tad nestati, za mnom ostace rima
Jednostavnost i sustina, ona nikad nije bila
moja istina se sakrila od pogleda i dodira
trazim je, nemam mira, trazim je dok mi svira vetar na uvo
a noc mi sapuce price o njoj
istina je kriva sto pijem, otrovna, k’o zmija se krije
dok ja rijem asfalt u potrazi za njom
Na kraju i kazu da samo potraga ostaje
a meni preostaje da se opustim i prepustim putu
u toj jednacini meni ipak nesto nedostaje
jer iako tako prosto je, ipak ne uspeva da ublazi tugu
To sto fali, to ja trazim da je ublazim barem na tren
i da skrenem s puta sutra i da ostanem izgubljen
i da zastranim u navici imam spreman manevar
kojim ne gubim trag nikad one kojoj pesme pevam
I kad me vidis, ona iskra u mom oku koja sjaji
to je plamen ceznje za istinom koju samo smrt gasi
rasplamsava ga vino u nocima sto traju
a muzika je benzin koji dolivam na vatru
Ref. 2x