Ref.
Jos ovu noc, ma daj da pijemo sad
i kidamo, BS svi zajedno sad, jos ovu noc
i ako ne vidimo se ponovo delim srecu i bol
jos ovu noc
Da li vidis, da li cujes
da li osecas, da l’ razumes
ova muzika je tu zauvek da te podseca
na pravom putu prati
a sa loseg puta odvraca
A ovo je nase mozda poslednje vece
drugovi moji dajte alkohol da tece
napravite se ludi ako suza mi potece
zavrsicu isecen ali nikad nedorecen
Jos ovu noc, samo da traje
jos samo ovu noc ja sve od sebe dajem
i neka puknu glasne zice, znoj mi sprzi lice
zovite hitnu nek me pokupi sa bine
Sakriti tugu, ne mogu vise
pokusavam da vicem, a u stvari jedva disem
sve vise i vise, skupljam snagu, tise
Beogradski sindikat, jos ovu noc da gine
Ref. 2x
Drugovi moji, jos ovu noc sam ovde
jos ovu noc, a onda sam resio da odem
evo ovde sad se kunem u svetu ovom trulom
ljigav ja da zivim ja to necu ja ne umem
Ovu noc uz ove zvuke uz samo moje ljude
moje dobre i lude, ako treba i da umrem
na svet pokvaren pun tuge, odlucio da pljunem
ma ko jebe sutra, neka bude kako bude
Jos samo ovu noc, za tren nasao sam spas
a svaku novu noc k’o pozar nek se siri glas
dzabe suzavac, gas, dzabe utoke za pas
nocas nemate dovoljno, lisica za nas
Jer sve cu da slomim, krv da tece ko suze
proklet bio ovaj zivot
kad si srecan sve ti uzme
K’o reka nosi, proklet bio
mozda ne vidim vas nikad
al’ secanje nek’ sija, sjajno ko Sindikat
Ref.
Daj mi jos ovu noc da kazem sta imam
daj da jos jednom nazdravim sa svima
u ocima da vidim da borba je ziva
pa da odem sa osmehom, sudbini u inat
Svet je hladan, nikog nije briga
ne zanima ih nista van svoja cetri zida
trazio sam smisao izmedju dva stiha
a pronasao ljude koji svemu daju smisla
Ove noci, neka nas cuju
nek’ probija se pesma kroz vetar i oluju
mogu da nas hapse privode i tuku
ali nemaju nacina da zaustave poruku
Diskretni heroji, dosledni su kodeksu
prave vrednosti nisu na prodaju
sutra kada odemo pesme neka ostanu
da ih pevaju k’o poziv na konacnu pobunu
Jos ovu noc
Nasao sam vas, a pronasao sebe
samo zajedno sa vama, mi secanja ne blede
sad na kraju puta, svetlost sa pocetka sija
kroz srecu, bol i tugu sto kroz reci se probija
Jos ovu noc, daj da dignem svoju casu
da jos nas posetim sve, na vecnu vatru nasu
sto je palila i palice, zlo na koje krene
sto je ognjem svetlo bacala
da se s puta tesko skrene
Sto je plamen istine, laz u prah pretvara
kao sunce daje snagu, istinom zivot stvara
neka vatra vecne ljubavi sto je nazvasmo Sindikat
obasjava sve ljude i ne ugasi se nikad
Prijatelji, saborci, braco to su bile reci moje
sada dajte casu zuci, s jednom kapi utopije
dajte putir iz davnina, da ga vinem do visina
da popijemo casu za BS ljubav nasu
Ref. 2x