U ovim coskovima bola sta vidim
ono sto ne shvatas
u meni zivis, zasto onda
sve puca kao petarda
Odlazis, a moji vozovi i dalje kasne
nek me neko upozori
a osmeh tvoj nekom drugom poklanjas
ako je ljubav zgrada
Volim te od prizemlja do potkrovlja
ne oseca te samo srce, vec i moja odeca
skini sve sa mene da te manje osecam
A zidovi i ljudi meni ne znace nista
u meni samo odraz tvoj
tvoga osmeha slika
Ja sam hteo ljubav da barem bude vecna
hvala sto kad pomislim
na tebe ja sam srecan
I dalje te cuvam tu u sebi
jer ono sto iz tebe izlazi
to, to zovu Svemir
Al’ ne mogu tu nista
i ako zbog vas ljubav nosi zvanje
od mene uvek mozes dobiti to postovanje
I nisam poseban, al’ nisam kao ostali
u meni zivis i tako ce ostati
tako ce ostati
Zasto bas mi, postoji hiljadu razloga
zasto bas ti, postoji hiljadu razloga
zasto bas ja, postoji sto razloga
opet, a samo jedan da zauvek odes