Sta se ono negde cuje tamo
pod bregom, pod jasenom
dvoje mladih to su
ne poznajem ko su
Na jednoj travi zelenoj
kraj ‘ladne, kraj vode
razgovor vode
Potocici zuborili
dok su dvoje govorili
vetar s’ grana
cujes dragana
Oj livado, livado, travo, travo
kazi meni pitam te, kazi pravo
dal’ te stalno kradom krije tama
i da li si kao sad uvek sama
U livadi zelenoj, ja setam po njoj
nije, nije, tu se neko krije
ja sam mala ovuda setala
pa sam nesto izgubila, zalicu
ako nadjes da mi vratis, mladicu
Kotarce maleno, maramce vezeno
i carape ispletene, tesko mene
ako cuje nana da sam ovde bila
pomislice da sam tebi poklonila
Izgubila, prezalila
bice dara za becara
haj, za becara
Lepo ti je kad je neko mlad
bio momak il’ devojka
lep a zgodan svaki dan
srce igra kao cigra
oko vedro kao bistar potok
vitak stas, laki skok, zvonki glas
Evo nas
Mi smo momak i devojka
iz dva sela susedna
komsije sa dabome
najmilije jedno drugome
Oj devojko stani, stani
cujes, cujem, kazi nani
da cu doci negde u po noci
a ti prozor ne zatvaraj
kazi nani da ne brani
a ja cu ti u po noci doci
U komsije mio glas pa mi veli
kad ces doci ti kod nas je li
a ja nisam smela preci
preko brega od njega
sve od kuce moje pa do njegove
majka stara ne voli becara
Tri putica za mladica
jedna staza bez prelaza
hoj, idem dragoj
Oj, devojko, gde si mala
jesi li zaspala
Nije, doci ce dok obrise stocice
i opere loncice
kad savije pletenice
dok umije lice
Selo mlado, doci ce mi kradom
pa mi veli da bi preci smeli
s’ one strane u jabuke rane
da beremo jabuke u ruke
s’ one strane sve do zore rane