Ne pristajem na kompromis
puca kicma, al’ ne pristaje mi kosmodisk
nismo nista bolji nego nasi ocevi
krv nije voda, al’ isto tece po potrebi
Ako blefiras, ako pratim
nemoj da se vadis, oni zele da se vratis
nek’ ti je Sibir na licu i sreca pod prstima
amin
A ja i dalje zalazim, ljudi su i dalje gladni
i mozes da se zarazis, ljudi su i dalje hladni
i nemoj da se napalis, ubice te adrenalin
sa mnom u kazino uvek udje mracni saputnik
Ne znam gde ce on nocas zaspati, al’ ja cu pored nje
ona samo se nasmeje
ona samo se nasmeje
i zivi danima od moje posete
Cekam jos jedno jutro ciju svrhu ne razumete
i ne bih zeleo da uspete, jer tezite ka necemu
sto nikad ne bi voleli da budete
ja to osudjujem
Gledam ljude, vidim duhove
iz zajednickog stana vrate se na ulice
to nazovi sudbinom
kockari se najlepse smeju kad u devojkama vide drugove, ali bukvalno
Dok si ti cekao kartu neko je guzio
dok si ti gubio neko je slusao
pogledaj drolju, tu sofu si ti kupio
pogledaj drolju, misli da si to zasluzio
Nocas si ranije zavrsio
nocas si najvise izgubio
i bas nocas si se najvise zaduzio
ubij se, majmune, nista nije slucajno
Ref.
Svaki dan me jede ista stvar
zove me isti glas da se vratim ponovo
svaki dan je nova sansa za kraj
zove me isti glas, kaze da nije gotovo
Svaki dan je nova santa za brod
ostao sam samo ja, do pola je vec potonulo
svaki dan je nova kazna za to
sto zivim samo da bih se kockao
Da je ovo plan, odavno bi propao
da je ovo plan, odavno bi propao
da je ovo plan, odavno bi propao
posalji me u raj, pakao sam vec prosao
Sta je sreca pocetnika
imao sam osmeh pobednika
danas sam sujeveran slepac sa licem osvetnika
i nista ne umem osim da pobedim vas
I ne znam koji je datum i koja godina
al’ znam svaku kartu koja ti je nocas dobila
kec u rukavu, nekad davno istetoviran
me podseca da ne verujem snovima nikad
A nemas nista, vidim ti u ocima
sve sto imam je nocas u zetonima
isprazni pikslu i skloni kutiju od cigara
neprimetno kako znas, moram da cujem kako disu
On ceka boju, on ima kralja
citam kao da pisu
kirija od stana, rata za kredit, poklon za godisnjicu
sve je manje bitno nego peta karta
Ne znam koliko je sati, nemam kredit za taksi
nemam kome da javim da guzva je po gradu, da kasnim
nema ko da cuje lazi, nema ko da me trazi
nema ko da me zali, nema ko da pati
U strahu od najgoreg, nema ko da zaplace
nema ko da vrati zajmove
nema ko da me istera napolje
i da mi ipak pozeli sve najbolje
Sve sam ih povredio
ili su mrtvi ili sam ih opametio
izgubio sam sve sto sam nasledio
pored mene izgledali su tako nebitno
Sve sam ih pobedio
i sad bih vratio vreme
da kazem im svima da sam pogresio
i da se slatko nasmejem jer ni sam sebi ne bih verov’o
Ref.