Pazljivo biram ulice i tempiram vreme
da se nadjem tacno tamo
gde ces slucajno naleteti na mene
Stani, draga, stani, ne uzrujavaj se
ja sam tu samo u prolazu i ne vidim te
ako bas moras da znas, sve je okej
ja sam i dalje glup za tobom k’o pre
I lomim vrat da budem tamo gde se nalazis sad
ti si ta zbog koje mi nedostaje dah
ti si neonski znak koji opravdava grad
ti si svetlo na kraju tunela i mrak
A svaka noc je ponovo
mrtva trka s vremenom
prazna glava, mracna, hladna
kisa pada, nervni slom
I ja se lomim kao konj
jer ovaj grad je hipodrom
santa leda i okean
tvoje ime, brodolom
Duge ulice i mraz, na kraju hipotermija
gubim nadu, pustam bradu, nova spanska serija
sve se ponavlja, a onda stajem jer znam
da ti nisi ta koja ce da popravi stvar
Stani, draga, stani, ne priblizavaj se
budi tu, pored mene, ali ne previse
ne pokusavaj nista ili pokusaj sve
stavi tacku na stvar i voli — ne voli me
voli — ne voli me, voli — ne voli me