Sve sto imam je naivno „sta je“
ti sklanjas pogled sve dalje i dalje, i
jedno nista previse
ispred bure zatisje
pusti me
Slazemo vreme, probleme i knedle u grlu
ona kaze — meni treba neki prostor za mene — ma da
nadji sebe, ko te jebe, sve se vraca na nulu
noci dolazi kraj i zavesa pada
Kasno je, put je dug kada ides sam, i zato
kreni sad, sto pre, i
pusti me
Mesec ide medju oblake
vetar i napadi panike
svaka njena rec u mojim rebrima odjekuje
ja nijednu ne umem da tek tako iskasljem
Zemljotres
ja pucam i pokusavam da sakrijem
pusti me
ostavi me i ne okreci se
kasno je