Nekada davno, tako pocinje bajka
zivela je Crvenkapa Stojanka i majka
Stojo, ‘ceri moja, moraces d’ odes babe
da joj pripomognes da zakuje tarabe
Ona zivi iza sedam brda, sedam gora
kad stignes vidi procackaj malo oko mokrog cvora
i svrati do lovca, na’rani mu prasice
a ne daj da te zavitlava sa njegove price
Krenula Stojanka puteljkom kroz sumu
zacu nesto susnu, naculji se, oslusnu
kad iz grma izlete teska sirovina
auu, Miki vucina
‘De si ti Stojanka, sta to nosis baki
ma nista baki, a vi cika Miki, bas ste slatki
porumene Crvenkapa k’o ta njena kapa
a vucini sapa htede da uradi pa-pa pa-pa
Ali stari je to vuk, ne da da se prevari
htede da je osamari pa da joj pokupi stvari
a mota mu se po glavi da je mozda mnogo bolje
da je prati pa da usput i tri praseta zakolje
Ref. 2x
U toj prici svi su fini
al’ vestica baca cini
a na vuka krece hajka
takva je bajka, kukala mu majka
Nastavila Crvenkapa, vuk je prati krisom
usput razgovarala sa zekom i misom
Misa mis joj rek’o da se pazi da ne zgazi
u znas vec sta jer je u poluraspaloj fazi
Zeka se nacerio, pa joj prod’o stos
a znas sto misu smrde noge, zato sto is’o bos
pa smugnuo brze bolje, zamace niz put
i usput vuku prodao od ovce kaput
Vuk bio mrtav ljut, zamalo se nije odao
pratio je Crvenkapu, tiho za njom hodao
kad su stigli k lovcu, u ovcu se kamuflirao
a kad je vid’o tri obora, skoro se slogirao
Jedan od guste slame, drugi od nekog pruca
a treci je maltene ozidana kuca
i kako, bre, sad da udjem — pita u rastrojstvu
da zabiberim vece ovom svinjogojstvu
Vabio ih napolje, al’ oni ne smeju
sta ‘oce ova ovca, hrk, zove nas na bleju
otskrinuse se vrata, pa zalupise ipak
trece diglo papak i pokazalo mu sipak
Zavijao, duvao, da im obor srusi
a iza njega lovac stade da se rogusi
pa ga zviznu sa lopatom tacno medju rebra
i razdra se kao vo — m’rs, dzukelo jedna
Ref. 2x
Stigla Crvenkapa sama kod baba Vukene
sto se tice mokrog cvora, donela joj je pelene
baba cela zamajana ustane pa legne
a na oci coroskopi k’o dance od tegle
Stojanka se primace babu da poljubi
odmace se pa joj rece — sto su ti toliki zubi
a nisu samo zubi nego i usi i ta surla
Miki poce da mumla pa stade da urla
Ona debela zena Vukena je pojedena
spavacica je njena — na usta izbi mu pena
na celu vena, Miki ljut stade da se sepuri
i poce oko stola Crvenkapu da juri
Jurili se jedno 45 minuta
vuku dusa u nos, jedva pljuvacku guta
a Stojanka puna snage, igra oko stola
ispred kuce se tada zacula patrola
Upadose dvojica, uniformisana lica
pitaju Crvenkapu — je l’ ovo ubica
uhvatise sinteri Mikija Vucinu
cica mica, gotova je prica na brzinu
Ref. 2x