U Ljubljanu na svirku stigao sam vozom
na peronu guzva ona je cekala
dosadjivali su putem klopom i lozom
sav sam se topio pod njenim prstima
Rekla mi je, slusaj mali moj Bosanac
djevojcici svojoj daj sitno obecanje
kulturan i fin sad bices kao stranac
zar k’o levat sto ga pale cim predje preko grane
Tu noc u Riju
medju stanicnim radnicama i vojnicima
castio sam nju
nekim uzasno bljutavim Austrijskim vinima
Ref.
Mojca, Mojca, daj me poisci
nocoj hocu dobit, aha, hajde bona
Mojca, Mojca ja sam ko i ti
daj pridi da pri tebi prespim
aha, misli ona
Saputala je njezno mili moj Bosanac
ima nesto u tvojoj prici o meraku
a ja k’o mezimac sto mu fali lanac
te sam se noci izgubio u mraku Ljubljanskom mraku
Ref.
Mojca, Mojca, daj me poisci
Mojca, Mojca ja sam ko i ti