Zatvorska prostorija, celija broj 2
U njoj bledo gledam i tugujem ja
sedim u tami i ramisljam o tome
kako zajeb’o sam sve, u zivotu mome
Sranje to da napravim, stvarno nisam treb’o
jednim trzajem prsta, sam ceo zivot sjeb’o
akademija brate, za nju je cuo svako
pocetak price tamo je, i ide ovako
Bese lepo vece, kad uopste nismo znali
da zvuke rep muzike preseci ce rafali
tad nastade strah i guzva oko nas
ja nju drz’o sam za ruku, nama trazeci spas
Postrojili su sve, na glavi drzeci nam utoke
a meni pridje jedan, ubijen od koke i drhtavim glasom rece, dobra ti je cupi
nju scepa za ruku, a meni samar lupi
Kren’o sam na njega, al’ tu bili su ortaci
gazili su mene po telu i po faci
ono sto se secam, odveli su nju
kad izgubio sam svest i podlegao snu
Dugo sam u bolnici lezao bez svesti
a kad sam dos’o sebi na radiju cuh vesti
les mlade devojke je nadjen u Savi
seksualno zlostavaljana, s ranama na glavi
Tog trenutka, nesto je puklo usred mene
pos’o sam ka prozoru, da isecem vene
tad ulete sestra i rece mi ovako
nemoj to da radis znam da nije ti lako
Ali razmisli momak, ti jos uvek si mlad
pred tobom je dug zivot, sto da unistis ga sad
Sudbina pravi greske
Al’ nista ne vredi uteha mi njena
kada ova grozna noc, ceo zivot moj menja
iz bolnice sam pobeg’o u prvu kafanu
da u casi nadjem lek za svoju ljutu ranu
Tolk’o sam se napio da mozak mi je stao
istrc’o sam napolje i auto ukrao
vozio sam brzo kroz sumanutu noc
u voznji i zaboravu, trazio sam pomoc
Ali nista od toga nije smirilo mene
kroz glavu su mi prolazile najcrnje scene
jer tesko mi je pala moja sudbina ukleta
vise nema mi zivota, moj zivot je osveta
Uzeo sam utoku i nalik ludaku
poceo da ga trazim pijan po mraku
nakon dugog lutanja, i posle svega
uspeo sam brate ja da pronadjem njega
Puc’o sam mu ladno, ravno u glavu
utoku polako spustio u travu
stajao sam mirno, nisam hteo ni da bezim
stavise mi lisice i sada ovde lezim
Polako se navikavam na zatvorsku tisinu
upozn’o sam mrak, patnju, bol i tminu
a zbog jedne greske, svako tamno vece
mene ubija bol i savest me pece
Velik je moj greh i kobna moja greska
sto u tami, mrtav pijan, ubih nevinog decka
a onaj koga trazim i sto naneo mi tamu
sad je na slobodi, jeb’o mu ja mamu
Sudbina pravi greske
Deset dugih godina ja osecam se samim
deset dugih godina u zatvoru camim
ali sutra cu kapiju da vidim s druge strane
i najzad zivotu mom, sunce ce da svane
Resio sam ja, zaboravicu sve
zivecu nov zivot, promenicu se
naci cu mir i buducnost ja sebi
ja povuci cu se da ga prepoznao ne bi
Al’ ipak jednog dana i ako nisam hteo
u kaficu sam ja, bas onog pravog sreo
vena mi zaigra kad videh da je on
srce poce da mi lupa, u glavi cuh zvon
Sa skakavcem u ruci, ja prisao sam njemu
i ubo sam ga ladno, nisam im’o tremu
a on gledao me zbunjeno sa krvavim ustima
ranu na stomaku stezao je prstima
Drz’o se za stomak i tresao se jako
a zivot tad se njegov gasio polako
istog trena je pao, tu ispred moga oka
lez’o je u krvi, ispred hiljadu svedoka
Tog momenta ja, zapalio sam preko
i sve sto sada imam, tamo sam stek’o
mog’o sam posteno u zivotu, vise puta
ali izgleda da sudbina na mene je ljuta
Probao sam ja, da zivim na fer
ali meni je sudjeno da budem gangster
sada radim preko kada zivot hoce tako
prvi sam tamo i boji me se svako
Imam sta pozelim, bez truda i muke
uzeo sam Bec ja u svoje ruke
Ali proslost ja ne mogu tako lako da izbrisem
jos uvek nekim nocima, jecam i uzdisem
jer ne lece se lako, na srcu rane teske
kada sudbina ume, da napravi greske