Kazu, zora je, al’ nama ne svice
proljece je opet, a sve umire
Budan sam i znam da ne spavas ni ti
ruke nam se traze ko po pustinji
moje greske, tvoja prastanja
znam da boli, da si umorna
Ref.
Al’ je pogresno, tako je pogresno
sto vise nismo zajedno, zajedno
i zivimo tek da prezivimo
jedno bez drugog nekako
Probao bih sve, al’ nisu dovoljne
suze moje da te nocas domame
Ref.
Milo moje, koga lazemo, nije proslo
mi se jos volimo, jos volimo
jos cekamo beskrajno
Ref.