Ona se zvala Natasa
i bila je devojcica u zemlji cuda
sa nebo plavom bojom okica
zivela vrata preko puta, stalno luta
Matorci razvedeni, pa rano pocinje da luta
cesto kuci sama, jer njena mama
vreme je gubila s dilerom
u lavirintima srama navucena je uzimala s njima
Natasa je pricala sa lutkama
jer nije imala s kim
gledala crtace, imala pogled sto sija
mama kad je zagrli, tad je bila najsrecnija
al’ to je bilo retko
jer mama retko kuci je bila
Natasa sve vise usamljena
a sve vise starija
u skoli cutljiva k’o reka
bas k’o vreme na satu
na prozoru plakala
jer nije upoznala tatu
Tuzna, sama, bez ljubavi
u zemlji cuda
posla je putem ka dnu
jer nije znala da ne sme tuda
Ref.
Natasa, bila je devojcica
sa nebo plavom bojom okica
u liftu sam je sretao
s njom nekad i prosetao
kroz smeh sam joj tepao
a ona samo bi cutala
Bio sam srecan kad bih je nasmejao
ruze sam krao, njoj da bih dao
a ona samo bi cutala
U losem drustvu trazila je utociste
bezala sa casova
od besmisla zivota s’krivala se
bez emocija se davala muskarcima
spavala s klincima iz kraja
i sa totalnim strancima
Sanjala je da jase talase
dok mama s obale smeje se i dere se
ljubavi, Natasa, volim te
al’ jutrom san kad iscezne
ona Natasa iz sna
budna sanjala je slike, tresla se i jecala
Htela je biti srecna
k’o ostale devojcice
osmehom da boji tugu
dok ceka bus sa drustvom sa stanice
Imala je sestnaest kad je zatrudnela
sa tipom za kojim jos od osnovne je ludela
par meseci trudnocu krila, jer nije znala bebu
da li da zadrzi ili da abortira
Bio je petak, pojavila se na mojim vratima
sminka razmazana, u suzama
glavu je spustila na rame i plakala
moje suze izmamila, dok pricu mi je pricala
ipak i tako uplakana
bila je tako slatka i mila
Ref.
Rekla je, svraticu
a ja zagrljajem sam je bodrio
dok sam je gledao kako izlazi
tiho sam molitvu izgovorio
usla je u lift i rekla, cao
jedva se nasmejala
Proslo je sedam dana
ona nije se javljala
da se nije nesto desilo
stalno sam se pitao
U potrazi za njom
po gradu nocima sam skitao
po kaficima je trazio
kod komsija se raspitivao
dani su prolazili, a Natasu niko nije video
odgovor, ne, me je nervirao
Kraj telefona sam cekao
napokon culo se zvono, pomislih da je ona
rekao sam, Natasa, halo, ti si
ma jok, ovde Marko, malo sam se raspitao
i stvari stoje ovako, reci, sta se desilo
Lose vesti, ortak je video Natasu
imala je masnice na faci, cuj zvao sam Stasu
tip je saznao za dete i totalno je puk’o
nije verovao da je njegovo
i pesnicama do smrti je tukao
Sad se kaje, u zatvoru je, cuo sam ostace duze
al’ sahrana bila je skromna
samo vetar, ja i ruze
cuo sam da joj se mama odvikava od droge
negde u Moskvi, ne znam tacno
cuo sam verzije mnoge
A Natasa cesto mi dolazi u snove
da mi kaze da je napokon srecna
i da ima lutkice nove
negde gore gde nema bola
Ref.
Apel svim losim mamama
svim zbunjenim devojkama i devojcicama
ovako ne mora da bude kao s Natasom
znam da se u svakoj od vas
krije bar malo Natase
ne dozvolite da se desi isto
pamet u glavu, cao