Bese to noc kad cveta mak sred psenice
a rusalke uplicu bulke k’o pozude znak u pletenice
mlad mesec, zenica zmajeva
ta je godina bila sva od samih aprila i majeva
A bal k’o bal tad bi u raj i nezvani
al’ sve debitante taj glamur, taj vinilski sjaj obeznani
pod sjajem zacas se pomraci
prodaj zlato za bakar, minut slave, pa makar na lomaci
Dalje otprilike znas, ponekad za nas drugi donesu odluke teske
cela ta prica je fals, iskustvo je tek pseudonim za sve nase greske
baronov bal, crn portal bez rucke i vecita vatra na pragu
i ako udjes zazalices, a ne udjes li slomljen bices
uz onaj zlosutni potsmuli strah da l’ dusu prodajes vragu
Jos jedan bal, bice mi cast i ovaj ples
od svog tog bljestavila pamti se jedino strast, neznost i bes
zaplesi sama pred masama
drugi obraz okreni i jos jednom zaseni bal pod grimasama
I to otprilike znas, ponekad se razmeste zvezde u godini zmije
i to nekog usrece bas, da vecno dokazuje da l’ on to jeste, il nije
baronov bal, na blistave prozore nalecu leptiri glupi
i davno nije upitno to da li bi dusu prodao ko
odavno postoji jedino strah da li bi vrag da je kupi