Cuvaj mi, Boze, Novi Sad
od svega sto ga spopalo
cuvaj barem ovo sad
dok i to nije propalo
Cuvaj mi, Boze, Novi Sad
zaposednut i porazen
gde je sad onaj lepi grad
doteran i uobrazen
Cuvaj mi moje Lalose
sto sve to podnose po svom
cuvaj mi moje dodjose
koji su ovde nasli dom
A najvise mi cuvaj nju
nek’ joj se zlobni povinu
kad na biciklu preleti
Dunavsku i Zmaj Jovinu
Cuvaj mi, Boze, tambure
uspavanke i salajke
i ono malo neba
iznad Salajke
Sa bele ruze Panonske
padaju zadnje latice
na stope predaka
i senku Matice
Cuvaj mi, Boze, Novi Sad
dok rdja se ne u’vati
cuvaj ga, jer ce i on tebe
mozda opet cuvati