Da od silnih briga Bog posustane
pa me zamoli da ga odmenim
ne bi bilo lepo da mu dok ne ustane
svet na bolje promenim
Ipak, kad vec drzim zezlo cudesno
zavar’o bih trag kakvim gromom plamenim
a dotle bih reku skren’o malko udesno
starim drumom kamenim
Pa da kroz moj salas ladje prolaze
i od djerma jos stanu trubiti
da ti bar s basamka gledam obraze
kad ih ne smem ljubiti
Pa da me u sluzbu sam car pri’vati
teget mundir knap, dugmad dukati
da se kad medaljon krenes pokazivati
nemas cime brukati
Pa da i tvoj baba podavije rep
i da drugi list pocne listati
jel’te, gospon-matroz, moze l’ ovaj slep
pod vas oraj pristati
Malen je sobicak srce bekrije
jednu jedinu moze primiti
al’ bez brige, sve da santa nebo prekrije
ti imas di prezimiti
Sad utuli fenjer, sakri sibicu
mesecev cu prah tek da istrunim
da u mraku lovim zlatnu ribicu
da joj zelju ispunim