Sale Nad je umro u snu
dan se taman zasiveo
i ne znam
sta je sumnjivo tu
jer u snu je i ziveo
kazu da je slutio kraj
toboz, nije navio sat
pa sad, znao je
da gubi taj rat
neko ruzno sanja
nekom su kosmar svitanja
Svestenik je gundjao psalm
ko za kaznu naucen stih
pred kapelom nobles i sljam
iz istog puka Porazenih
srecom, nije imao sta
posto ne bi imao kom
arcio je zivot po svom
testament, tek skica na kutijici sibica
Strpljivi prsti neminovnosti razlazu
uvod pesme koju dobro znam
i ako jos ista ima
da se oprosti
eto i to ti nocas oprastam
Huci okean neizbeznosti
pritislo nebo laki til tavanice
al’ to se leci
s dve-tri kapi neznosti
u vinu iz Ravanice
Sale Nad je umro u snu
slutim da je snivao Srem
onaj bunar studen pri dnu
i sarom loze zasencen trem
slutim da je snivao Nju
cije ime sam gospod zna
i da se
u jecmu tog sna
jednostavno zbilo to
sto ga je i ubilo