Opet sam snio majku na praznicni dan
i kao lutnja brujnu slutnja
sta bi znacio taj san
Blagi slast povratka
kljuc uvek iza dovratka
i staza kraj simsira urasla u travu
Sanovnik sa krupnim slovima
lako je to sa snovima
mnogo mi teze ide kada tumacim javu
U lesnjakovoj senci frustuk postavljen
pokraj hokle cvetni goblen
na trenutak ostavljen
Lanena letnja haljina
sa vezenim detaljima
pristaje uz rozetnu na bastenskoj kanti
U leji zlatnog seboja
u tom snu mladjana nego ja
onakva kakvu bih zeleo da pamtim
Ref.
O mati veje sneg
i to me ne raduje vise
dospe na kraju sve na isti sled
Proslo je zanavek
severac pustolinom brise
i ravno je u nedogled
Naviru pahulje
noc slavi svojih pet minuta
vetar ne poznaje ni stid ni sram
Neki su stopu ispred vremena
ludi jahaci, izvidjaci
milju ispred plemena
Tek posle sebe hvaljeni
na trgu zlobe paljeni
ociju punih suza al’ obraza suvih
Na pravdi Boga blaceni
tek posle sebe shvaceni
neki su mandoline u dolini gluvih
Ref.
Veje ne posustaje
na simsir i na divlji lesnik
na julski dan i lica predraga
Ravnica pusta je
na Bozic putujem ko gresnik
od nemila do nedraga