Tamo gde se grad sa nebom rukuje
zivela je zena sto kroz misli putuje
jos uvek prozor njen k’o svetionik sja
pokazuje mi put koji znam
Tu je jednog dana srusen jedan svet
sto miris’o je davno na beli tresnjin cvet
kroz baste secanja trazim je ja
sto s prolecem je cesto cvetala
Ref.
Tu su sada soliteri
ljudi koje ne znam ja
al’ cesto dodjem da te trazim
tu su moja secanja
Tu su sada soliteri
na mestu gde sam voleo
i cesto dodjem da te trazim
nisam te preboleo
Ref.
Nema vise malih kuca na periferijama
ni prozora na kojima mirise bosiljak
nema plotova koje je vredelo preskakati
ni poljubaca toplih kao mladost
Ref.