Da li jos uvek
negde postoji trag
po beskrajnoj traci
sivog metalnog tla
licem ka vetru
sa vetrom uz lice
Da li jos uvek negde
postoji znak
kameni vrh
sa koga dopire glas
kamen po kamen
korak po korak
Kazu da negde ipak
postoji grad
pod zastavom kise
iznad krovova
otvoren grad
otvoren grad
U koritu reke
citam otiske ruku
lizem rosu sa dlana
vreme prelaska vode
kljuc rastanka
kljuc rastanka
Vetar dise gde hoce
i glas njegov cujem
odakle je ne znam
ni gde mu je kraj
tvoj dah kuda ide
dal’ meni se javlja, ko zna
(2x)