21.dina, odrasto je klinac
skola nije knjiga
pa ga odgaja sredina
Raste bez matorih
jer je cale roknuo kevu
solo luta na vetru
evo vec petu
Odrasto ko kerovi
sto vuku se po asfaltu
kada zarezi nebo
oblaci zaplacu
Probudi se zivot
bar na trenutak
ali danima luta
bez osecanja ko lutka
Bez puta, bezbroj puta
bez kaputa na kisi
on i dim cigarete
saputnici
Sa sobom vuce staru svesku
ko zaboravljeni pesnik
u nocima sedi piskara
ulica svetli
Ljudi ga znaju
kerovi ga vole
jos iz onog perioda
kad je bezo iz skole
Ambicije odlaze
kako mu odmice vreme
zivi uspomene
al’ ne zbog sebe
Ne prica mnogo
pa ljudi nemogu da shvate
sta se krije iza pogleda
zamrznute vatre
Jedina stvar sto budi
vatru u ocima
seta s njim stazom plocnika
to je osveta
Ref. 2x
Sta boli vise istina il’ laz
kraj nije kraj ti si vise nego slab
tumaras sam dan je noc, noc je dan
a gde ces tad, gde ces tad
Probao je da zaboravi
nije da nije
pa je pobaco slike
da se ne seca vise
Ali mrtvo srce pamti
zbog cega je mrtvo
i to srce ne zanima laz
o istini pred sudom
Srce ceka strpljivo
bas kao paucina
jer postoji nesto sto
ne pokriva kaucija
Ostavljen u nadi
da ne moze da vaskrsne
uspe na jedan dan
nema vremena za prastanje
Sada, uradi sve sto si
planirao u grobu
sto brze, al’
ovo srce voli nocu
Sprema potrebno za
izvrsenje plana
u toku dana, okey
aa, spreman je sada
Pistolj ukraden
u sarzer repertira
ocev lik u ocima
dusa se odledila
Igranje srca
u oku suza
vrucina tela
najzad dise ova dusa
Slike detinjstva
po glavi se vrzmaju
ceo zivot u trenu
predstavljen u utoku
Taj trik oci
pogled pravo u oci
pogled sto je ubio
dva zivota u noci
Jedan na licu mesta
drugi pustio da krvari
da se muci, bez nade
bilo sta da uradi
Pitao bi mnogo
al’ ne zeli odgovor
jer ovo mrtvo srce
zna i vise nego dovoljno
Sada opet sam
ispod ulicne svetiljke
drzi svesku i utoku
beton hladan, ne dise
Suza se sliva
niz umornu kozu
nastavlja da pise
ocekuje da dodju
Srece klinca iz kraja
kako ovuda tumara
poziva ga da sedne
i dalje piskara
Klinac ulasen
i ako nije mnogo mladji
utoka u rukama
ga jezivo plasi
Sada cuju zvuk sirene
u daljini odzvanja
nema povratka
klincu svesku poklanja
(Bezi, bezi)
Pokriva me tama
telo znoji se od straha
cujem metak
vidim coveka kako pada
Trcim tresem se
nose me kisa i vetar
u ruci nosim svesku
sad vec mrtvog coveka
Otvaram svesku da
dozivim bolnu pricu
ceka me naslov
„Ja u trecem licu“
Telo vrelo kao vulkan
kvasi ga kisa
jedva drzi sebe
ali pocinje da cita