Beograd prica kol’ko sam te volela
a trebalo bi da sam te prebolela
mudrost je poklon zivota
kad vise ti ne treba
Beograd prica kol’ko sam te voleo
ma laze vino, nisam te preboleo
dzaba mi ove daljine
bez karte i putnika
Ref.
I svaki put kada mi suza niz lice krene
ja znacu to da nikad nisi ni bio uz mene
a bol k’o bol u ovoj kafani uvek bira isti sto
da popije laz
I svaki put kada mi ona iz kuce podje
ja znacu da od bolje loze bolje si grozdje
a to sam ja, izmedju neba i zemlje uvek sam blizu dna
ti najbolje znas
Beograd prica da sam se izmijenila
pola me nema, da sam s nama umrla
tuga nije grehota
al’ za sramotu znam
Beograd prica da sam se izmenio
da vise nisam onaj stari
sto te podigne
to te jos brze pokvari
Koga nema bez nega se moze
al’ ti tu si ispod koze
trajes k’o zlato koje vise
nema sjaj
U nama ista tuga zivi
za to smo podjednako krivi
k’o ogladnele zveri
jedno smo drugom kraj
Ref.