necu vise ja da budem
prosjak koji gubi
hocu jednom da postanem
sretnik koji ljubi
necu vise da tugujem
za ocima laznim
jednom su me izdale
kako da zaboravim
ne cekaj me vise
ne nadaj se meni
mostovi su nase
srece poruseni
ispila si moju mladost
kao casu vina
zasto da samujem
nisi mi sudjena
tuge mi je sada dosta
hocu srece malo
da uzmem od zivota
sto mi je ostalo