Jos od malih nogu
ucen da je tesko
greska za greskom
ponekad naucim nesto
Uglavnom izvlacim se vesto
a to me teraju oni sto smeraju
samo kako da me izleraju
Al’ nece moci ove noci
kroz kraj cu proci
osetiti svoj kraj
i dobiti natprirodne moci
Jer tu je moj zivot
moja inspiracija
svaka zajebancija
u svakoj neprespavanoj noci
vidim sebe kao klinju
Zivim ‘dinu za ‘dinu
zavezan da nema bezanja za ulicu
neshvacen od strane gomile
oluje su me lomile
dok sam hodao kroz dzunglu
da dodjem do kolibe
Vecnost spokoja
da pobegnem od pokolja
da se otrgnem iz okova
i dodjem do postolja
al’ fali mi moj odeljak
U neobjasnjivim dolascima mraka
stvorio sam svoj mali svet
da se izvucem iz bedaka
i da pobegnem od seljaka
koje zanima svaka sitnica
moga malog sveta
meni to strasno smeta
meni to strasno smeta
Ref. 2x
U gomili laznih obecanja
mnogo bolnih osecanja
shvatam da sansa je sve manja
da zivim bez ljubavi
potreban je jedan pogresan pogled
da pobegnem u moj mali svet
/i zauvek nestanem/
Svoj svet kakav zelim
u masti sam stvorio
da srce bih otvorio
trudio se i previse
Sad sam u letu
i ko god me bude oborio
bice mu iskreno zao
jer sve od sebe sam dao
Da za sebe napravim
sve sto drugi nisu mogli
zbog svih koji jesu
i nisu pomogli
Sad sam svoj uspeh delim
poraz delim
sreca nije sreca
ako je ne udahnem plucima celim
Trudim se da se veselim
kol’ko je to ovde moguce u zemlju
nastupajuce godine
deluju bolnije nego ranije
Bice zajebanije
imam svoj mali svet
u stvari imam skloniste
ko ne zeli mi dobro, neka goni se
Ne zaboravljam godine
koje su me u zivotu vodile
ideje koje su urodile
stvari koje su se dogodile
osobe koje su me u svom zivotu udomile
Al’ sad mi tudje vise ne treba
imam svoj mali svet
svoje malo parce zemlje pod suncem
Na kojem ostajem
sve dok me ima
sve dok me ima
sve dok me ima
Ref. 2x
Znam sada mnogo vise nego sto bih trebao,
kroz bulevare nocima sam setao
I tu su mi pomogli da se ispraznim od svacega,
odmorim od svega i mnogih
Ponekad boli, sve sto su drugi pricali,
al’ vise ne marim, vise ne brojim godine,
shvatio sam nema smisla.
U svakoj noci kada dusa je kisla,
pronasao sam nove ciljeve,
pronasao sam ljude za divljenje.
Upoznao saputnike na krstarenju kroz avatnure,
od pustog ostrva, od ulice do bine.
Jurile me bure, jurio sam i bio juren,
da bih u ugao bio sateran, na nesrecu nateran.
Da prebegnem iz sveta ufircanih, poremecenih,
da pobegnem iz nicije zemlje, izmedju snaga zaracenih.
Da stanem i da gledam, raspad nezapamceni,
u moj mali svet bezim od dusa napacenih.