Isti dan i isti vrt
za plotom se vije isti put
ko davno tad
kad bio tek si prijatelj
jos zbunjen sav i izgubljen
itako mlad
Bila sam na prozoru
kad kasno sunce lilo
se na prvi snjeg
i bas si tad se okliznuo
bjesan sav u suzama
i dao se u bjeli vek
Tako plah i naivan
jos uvijek mlad
al’ dugo vec u srcu mom
pred ljeta dva za neki praznik
prvi put si dosao
i pred moj dom
Dok kasno tad bi radio
ja svaku noc bi cekala
dok dodjes ti
od straha vec bi plakala
ne znam da l’ je bilo
sretnih, kao mi
Nedostajes mi dragi
moj zivot je pust
ko pozornica prazna
i zgublje put
Za koji dan ce proljece
al’ ovo bol mi donosi i tugu svu
i oblak mali plakat ce
nadamnom sam zaustavljen
ti vise nisi tu
Tek jedan tren je trajalo
po ljubav moju uskoro je dosla smrt
sve ljepo zivi tako kratko
kao cvjece kojeg sad je pun nas vrt
O trebas mi dragi
moj zivot je pust
tek pozornica prazna
i izgubljen put