Ponekad, kad nemas
nista pametnije
ti mi dodjes u secanje
i vrata razvalis
Ponekad, kao stena
od kamena
pustim plimu da pobedi
i da me s tobom povredi
Ponekad, i nikad vise
setim se, al’ vreme brise
sve sto je bilo izmedju nas
Ponekad, samo kroz snove
dosetas u dane nove
podsetis da jedini si spas
Konobar, donesi
cugu za ovaj sto
proveri lager pica mog
nocas cu da se napijem
Konobar, donesi
uvek case dve
jer tako mnogo lakse ce
tuga noge da dobije
Ponekad, i nikad vise
setim se, al’ vreme brise
sve sto je bilo izmedju nas
Ponekad, samo kroz snove
dostas u dane nove
i podsetis da jedini si spas
Ponekad, kada se
za sobom okrenem
lavina suza se pokrene
zbog svega i zbog svih
Ponekad, i Dunav se zaustavi
neslana sala sudbine
cini se da smo bili mi
Ponekad, i nikad vise
setim se
al’ vreme brise
sve sto je bilo izmedju nas
Ponekad, samo kroz snove
dosetas u dane nove
i podsetis da jedini si spas