Evo kako prica ide
klinac bio je za primer
trenirao je fucu
kapiten svestan kvalitet
Ne, nisu ga zanimale sve te krimi price
al’ ga stigli takvi dani da je stig’o novo lice
Mali nije imo izlaz, briga, nikada dosta
pa bunilo ga pitanje sto nije rodjen bogat
zasto mama se muci, manja plata vise posla
kuci cekaju racuni pritom ostao bez oca
Budan poceo da sanja kako zivot glatko stima
kako bilo bi do jaja da sta pozeli ima
svaki dan drugu cicu, da seta, da prica
kako je na vrhu svetskih, poznatih lica
Da ima svoje gorile i da rade sta im kaze
ledja, skupe mobile, vile, privatne plaze
brate, svoj luksuz avion, jahtu takvu ko paviljon
i da skupo oko vrata mu sija k’o lampion
I veceras se pitam zasto tike jedne nosim
zasto najveci mentol kraja spava u lakosti
zasto nikoga nema kad na najdubljem sam dnu
zasto srecu kada zovem nikad nije tu
Da pomogne kevi nije znao kako
da dodje do kinte uopste nije lako
pa batalio je fudbal uvuk’o se bas ovako
u jos vece probleme mali igrao se vatrom
Halo / Alo brate
E des’ bre / S’a radi
Eo brate blejim nesto gajbi, smorio sam se
Ovaj, cujes ima neka akcija veceras
cuku se gajbe u kraju ono
ne znam ako si raspolozen
ovi moji rade treba im strazar
pa ako si iz fazona brate
javi mi za nekih 15 minuta
cekace te taxista tamo
kod klupica brate, kod onog dragstora
Aha / Aj pa se javi brate
Ajde, za 15 minuta, javljam ti
Ajde, brate / Vazi, cao / Cao
Taksista stoji vec pet minuta ceka
noga na gasu, tada pojavi se senka
korak po korak adrenalin malog stize
pa kolima do trona mali ubrzano dise
"Samo tise, gledaj da te ne primete
ako snimis neko sranje, mob je tu pa samo cimni me"
nije tako tesko sad vec peti put to proslo je
stao je na noge, nije znao kada dosta je
Sve sladje je slava dok su odmicale godine
sada i pljacka, straza, postale su dosadne
lanci, kriminal, patike lakosta, serdjio tecini
kol’ko kosta, neka kosta
Vile, bazeni, kurve k’o gospodin sosa
sve pare, havaji iz prve ruke prava koka
splavovi, kafici, mecke, svoji soliteri
a zaboravio kevu u onoj staroj garsonjeri
Nikad nije robijao, prave ljude je imao
iza sebe prave prijatelje davno distancirao
nekada sivilo, sad dobro zivot prija tom
liku sto zameni srce tom cifrom od milion
Al’ kako vreme leti, vreme bilo je da zastane
djavo dos’o da se sveti, djavo dos’o je iz najgoreg
kada je primio poziv, strah se nazire
u njemu reci majcine, "sine volim te, pazi se"
Tek tada je, ortak osetio kajanje
srce na trenutak zastaje, plasi se da l’ je najgore
da li kasno je, pali kola u suzama
secanja vrate se, dok ga drhtaj ne zadrzava
Dotrcava do stana, na vrata lupa i zvoni
svaka sekunda je stala, place, vice
"otvori mama, molim te, to sam ja, o gospode ko sam ja"
visse ne poznaje nacin, u jeku vrata razvaljuje
I tek onda, majka lezi bez zivota
pored nje prosuta voda i prazna kutija trodona
"mama, molim te probudi se, budi me iz ove ludnice"
grli je, ljubi je, ali uzalud mu je sve
Sada kontrast, kroz mokre oci sve vidi se
sad kad nisu bile takve, tad nije video ivicnjak
i gleda stan, stari sat i policu sa slikama
sve je na istom mestu, isto nece biti nikada
Tu je i onaj krevet na kome im’o je miran san
sto uredan, on pijan sam, jos jedna flasa viskija
tad otvara prozor, tisina istine pritiska
gutljaj poslednji ispija jedva progovori
"Kriv sam, znam"