Pod mojon provon olujno je more
a nigdi svitla da mi snage da
sva jidra spustan, zasto da se bore
od jubavi san dusa ranjena
I necu nazad, nek´ me vitar nosi
jer nisan za te moga´ zivit´ ja
kad Bog me primi, kad me pita ´ko si
od jubavi san dusa ranjena
Ref.
Kad jednon bude kasno za sve rici
jer nije jubav rana, ca se lici
kad tilo drsce, ka´ da vitar puse
ti dodji meni, ti dodji meni
da ti skinen kriz sa duse
I sve san daje, sve je veca tama
i ne znan vise, kako san se zva´
jer, samo pamtin, to, ca ne bin ´tija
od jubavi san dusa ranjena
Ref. 2x