Nepodnosljiv bol u glavi
pokusavam da ugusim osecanja
i potreba da zivim
u ovom svetu je sve manja
I linija je tanja izmedju zivota i smrti
ovaj svet, ceo svet
kao da je prestao da se vrti
Na crti je pola mladih ljudi ovog grada
i svaka nada i poslednja u vodu pada
i kuda sada kada sam ceo zivot ovde
ne zelim da bezim
ali stalno sam zbunjen
I ne znam kojim putem
jedan pogresan korak
svaki je gorak
kakav je to znak
da li sam slab
Bicu jak, na oci pada mi mrak
toliko puno puta na sebe dizem ruku
da pobegnem odavde
da sebi skratim muku
ali ne, ne predajem se lako
necu da dozvolim sebi
da zavrsim tako mada
Dosta mi je svega
(stvarno, dosta mi je svega
dosta mi je svega
ovo nije moj zivot
zato bezim od njega
Ovaj zivot je kurva
ovaj svet nije moj
i kao talac cekam moj broj
da izvuku iz necijih ruku
da dobijem mat
i izgubim ovaj jebeni rat
Da stigne me kazna
casa ostaje prazna
ni kap zivota nije ostala u njoj
u nevidljivom redu stojim ko vec prezaljeni vojnik
koji na silu, gurnut je u stroj
Koji se bori sam
protiv celog sveta
cija je meta za ostale
velika i sveta
I sve vreme glavu
ne vadim iz torbe
gubim bitku za bitkom
skoro bez borbe
Jer taj bol djavoliki prosto me melje
daje mi neprijatelje za prijatelje
svakoga dana sve je teze i teze
jer ova omca oko vrata
sve jace me steze
Dugo sam otrove pio kao lek
sa 23 sam potrosio vek
i kazna me je pojela sa zivotom glad
spreman sam za let koji se zove pad
Dok skazaljke jos jednom
zatvaraju krug
medju ova 4 zida sam sebi sam drug
gledam oko sebe, nigde ne vidim vrata
nema izlaza, ruse se kula od karata
U ogledalu na zidu vidim sliku neznanca
gledam sebe, a vidim samo stranca
koji ne zna kojim putem da krene
koji je pravi
Da li da ovo da bude kraj
da li da nastavi da ide
iz jedne greske u drugu
kao da se nalazi u devetom krugu
I bas tada, kada potpuno
ostanem bez volje
sa neba polomi se glas
bice bolje mada