Subota popodne
letnja zega, prazan grad
pogled sa balkona
mislim — gde li je sad ona
Sunce tiho pada, blizi se noc
svetla velegrada ce pokazati moc
u kuci preko puta muzika se glasno cuje
rodjendan il’ zurka, ne znam, ali sta je tu je
Vec je veselje, sta li se tek sprema
kod mene tisina i pomalo mi se drema
O, a sta sad
o, pa ovo je moj grad
moj grad
Ni ova jaka kafa nista izmeniti nece
vreme mi je stalo, a tako brzo se krecem
a popio bih pivo i dobacio po koju
prava je steta, nismo svi na broju
Telefon najzad zvoni — greska, al’ pricao bih jos malo
kaze da je glupo, ja joj kazem — bas mi je stalo
u ovoj letnjoj noci prija mi tvoj glas
pricaj ma sta bilo, pricaj, to je spas