Dusa moja, cvijete moj, moja svilo
da mi tebe nije bilo
ne bi ni mene bilo
leptirici me zajne
kad sjednes mi u krilo
Nikad te ne bi var’o
makar mi zadnje bilo
jedno je sigurno
necu te nikad zaboravit
sta god da dogodi se
U glavu necim da pogodis me
opet bi mog’o da poljubim te
mog’o bi ti alaliti sve
pod cijenu da isto dogodi se
da za tebe daju mi milion eura
ne bi razmislj’o, rek’o bi ne
O tebi pisem, za tebe disem
kad nisi tu k’o da slobode sam lisen
volim kad zmiris, dok sa mnom siljis
a jos si sladja kad na jedno oko skiljis
Mog’o bih ovako danima
da ti dijelim komplimente
kad u pitanju su zene nemas konkurente
kada smo skupa srce lupa kao prvi put
na tebe ne mogu da budem ljut
Hiljadu noci nisi bio tu
a ja cekala te i u snu
a ja voljela te i na dnu
izrekla laz, presutjela istinu
Ti, znam te ja da lazes
da volis me kad kazes
da voljena sam tebi bila
tvoja svila jedina
Znam te ja kad volis
ti ne mozes da odolis
i hoces sve, al zalud je
ja rusim kule i gradove
Ljubavi moja, volim te najvise
jos vise, stavise
kad tu si sta’s vise
kad nisi tu falis mi previse
Ljecis me poljupcima
utjeces na imunitet
svaki si lijep epitet
ti i ja smo svoj entitet
Da mi je samo da dodjes
da mi je samo kraj tebe lec
i pustit se ? traje
? ne treba nikada sjec
Volim te tol’ko da se to
ne moze bona ni rec
pocnem opisivat, pa sto
stvari zaboravim rec
Jako mi godi to
kada na mene pazis
kako to lako
a tako to dobro radis
Prstima kad po
ledjima me ono mazis
napises nesto, a ja
pogadjam sta znaci
I samo tebe hocu
cekas me sama nocu
prospem ti neku foru
a onda dodjem tek u zoru
Dobra si osoba koja
svaki atom sebe daje
mog’o bi jos tol’ko pricat
kol’ko si samo pomogla raje
Nisi tada bio tu
a ja cekala te i u snu
a ja voljela te i na dnu
izrekla laz, presutjela istinu
Oci sad bi rekle sve
i mrzile te, voljele
moje usne bi te ljubile
i svakim dahom ubile
I znam te ja kad volis
ti ne mozes da odolis
i hoces sve, al’ zalud je
ja rusim kule i gradove