Proljece je, sve se budi
moja sreca umire
moram sada na put poci
spakov’o sam kofere
Ko od kuce u tudjinu
nikad kren’o nije
ne moze me razumijeti
ne zna kako mi je
Ref.
Grlim svoje najmilije
u narucju sin mi place
kaze — ne dam ti da ides
i svog oca stegne jace
Hoce srce da mi pukne
moram tugu svoju kriti
plakao bih, ali svima
jos ce teze biti
Majka brise suze svoje
i brine se za mene
ja u sebi molim Boga
zivu da je zateknem
Ref. 2x