Nemoj poci sada
i zaboravi sto smo prosli mi
kad smo bili sami
kada su nase usne sve te grube rijeci
sva ta pitanja, srecu grabila
Ne zaboravi da je stvarno to
bila istina, tuzna istina
nemoj poci sada
nemoj poci sada
nemoj poci sada
Ja, ja naci cu za te
bisere kise
makar i u kraju gdje kise nema
otvorit cu zemlju sve do njenog dna
i posut cu te zlatom, zlatom kojeg nema
Odnijet cu te tamo gdje sve sto trazis
i naci cu sve sto postoji za te
nemoj poci sada
nemoj poci sada
nemoj poci sada
Nemoj poci sada
i pustit cu lude, lude rijeci
koje zive tvojim dahom
disu tvojom dusom
pricat cu ti pricu o nadjenoj sreci
dvaju zivih bica
Ili o djecaku koji jos te trazi
premda vec je umro
jer te nikad nije sreo
nemoj poci sada
nemoj poci sada
nemoj poci sada
Onaj dalek vulkan
nikad nije umro
kako nisi znala
da zivi samo za te
a duboko u njem’
gori plamen koji razara i pali
sve sto nisi ti
Da l’ ces ikad saznat zasto nebo gori
a crvenilo vatre zasto radja strah
nemoj poci sada
nemoj poci sada
nemoj poci sada
Ne me quitte pas
je ne veux plus pleurer
je ne veux parler
je me cacherai la
a te regarder danser et sourire
et a t’ecouter chanter et puis rire
Laisse moi devenir l’ombre de ton ombre
l’ombre de ta main, l’ombre de ton chien
ne me quitte pas