Evo u jecaju pisem
ove rijeci
od 2010. tesku bolest
lijecim
Pred ocima gledam
taj pakleni dan
sav u znoju gorim
za zivot svoj se borim
Nikog nema tu
da mi ruke da
svi su mi se smijali
jer stig’o sam do dna
Drugovi, drugarice
glave su okrenili
bolje drustvo pronasli
sa njima se veselili
A ja sjedim sam iza prozora
i posmatram babu
zovem brate
da mi pridje blize
Do kreveta me nosi
rukama me dize
svi su tamo sretni
dok ja ovdje patim
Niko me ne zove
u zivot da se vratim
a zasto cu im ja
jer pomoci im ne mogu
Na krevetu lezim
jer ne mogu na nogu
dok sam im pomagao
dobar sa svim sam bio
Svi su mene voljeli
za zivot smo se borili
dok za njih proljevao sam
svoju krv i znoj
Svi su govorili
gdje si brate moj
sad kad meni neko treba
pored mene nikog nema
Da mi pomoc pruzi
da mi ruke da
nema nikog brate
sam dizem se sa dna
Pisem ovu pjesmu
da mi bude lakse
dok ruka mi drhti
suze papir kvase
Doktor neki papir nosi
kaze dobre vijesti
htio bih da pricam s njim
ali ne mogu ni sjesti
Ljekove su nasli
ali opasne po zivot
zasto sve je opasno
bilo mi je krivo
Ovo prevelik je rizik
o tom odluci sam
ili ides na vrh
ili nize i do dna
Nisam znao sta da radim
jer bio sam djete
odlucio sam pristati
jer ovako vise ne ide
Doktor opet ide
kaze opet dobre vijesti
kroz par dana inese
moci ces i sjesti
Bio sam presretan
zahvaljujem se Bogu
kroz par dana
ako Bog da moci cu na nogu
Na kraju sve je proslo
o maj gad
jedino mi zao
sto sam ostario mlad