Ovo je prica o dvoje mladih
sto su se davnog proleca sreli
kada je ljubav sirila ruke
i kad je bagrem cvetao beli
Ona mladost i lepota
on joj drazi od zivota
najsrecniji par su bili
ljubav svoju nisu krili
Njegovi behu siroti ljudi
velikog srca, sa malo para
a njeni hteli bogastvo samo
mislili tako sreca se stvara
I dali je nekom drugom
ostavili njega s tugom
da samuje i boluje
zadnji dinar da popije
On je jos voli isto ko nekad
stare ga slike na srecu sete
a jednog dana kada je sreo
pred njom je plak’o ko malo dete
I prokleo na rastanku
njenog oca, njenu majku
da pred Bogom budu krivi
sto bez srece zivot zivi