O, kako boli kada te
samoca lako prestigne
na pragu vrata srece tiho zatvori
o, kako boli kada te
zetva tuge rastrgne
na polju bola kisa suza sustigne
Strah, treptaj oka umornog
polen cveta uvelog
oko mene ostavlja svoj miris uporno
Sve sto me nekad mucilo
sto je nekad znacilo
sad je tako nevazno
jer tebe nema da me smehom ohrabris
Ref.
Ni ja nisam nista jaca nego druge sve
i ta praznina pored mene tako plasi me
bio si moj oslonac i senka
onaj sto me uvek ceka
kada zivot potopi mi zadnji brod
i sad kad nisi pored mene
kad sve nizbrdo mi krene
ja po sobi cujem priguseni hod
O, kako boli kada te
oblak tame prekrije
do srece sneg sve puteve ti zaveje
o, kako boli kada te
zivot bedno obmane
za tren sve snove ko prah ti razveje
Ref.