Moc koju imam ja retko ko ima
moc govora i uticaj na masu, zato snimam
radim ono sto volim, to je najveca sreca
al’ na prvom mestu najveca sreca su deca
Svaka majka je svetica ovog sveta
svaka novcanica je mojih ruku meta
je, slabicima to smeta, zarada je umece
svako ko otme od drugog, do srece doci nece
Jasno, nema resenje, sram dostize taj nivo
da sujeta nagriza i postaje ti krivo
nisi nikome gazda, u ruci nemas konce
oko tebe su sve ovce koje menj’o bi za novce
Pametan je samo onaj koji nema dan robije
opljacka, obije, maltretira i pobije
sistem samo stvara zombije pod etiketom Srbije
u ulozi sudije svako moze da te ubije
Da ti oduzme zivot, da ti uskrati slobodu
kol’ko ljudi ces videti da stoji ti na grobu
kol’ko ces da dozivis zavisi kome se divis
zavisi samo od tebe koga k srcu ces da primis
Naoruzan zbog ljubomore, k’o sto Pac kaze
skup sam komad mesa i hijene me traze
prate svaki moj korak i zele mi sve uzeti
ako te ikad neko namesti, znaj da su tvoji susedi
Dok vrela krv se sliva, adrenalin pliva
zelis moje podatke — Djus Ivanovic Ivan
srpski rep boss, yeah, legenda ziva
opstina Vozdovac, aha, mrstim se svima
Koji vole kada padam, kada dotaknem geto ljubomorim pickama sto smatraju me metom
ovaj Beograd se pretvorio u leglo lesinara
bio sam mali pa nisam znao da je sve zbog para
Posle kise ide sunce, pa ovo nije London
sisajte ga kurve i naucite taj bonton
oko mene je kordon bezdusnih dusmana
koji misle da je sudbina u njihovim rukama