Sinoc pod prozorom njenim
opet se cula gitara
opet je plakala, opet se smijala
opet sam ostao sam
Sinoc u rukama njenim
opet je uvela ruza
nije me gledala, nije me slusala
opet sam ostao sam
Zar joj nimalo bas nije stalo
do moje ljubavi, do srca mog
il’ mozda zeli samo malo
sa mnom da se igra sad
I ne znam
da l’ sam sada lutka njena
il’ covjek koji voli prvi put
da odem nemam snage
da se vratim, nemam nade
znam, i tu je kraj