U prozoru kisa
moje lice, uz staklo, hladno je
jos samo vetar vuce mrtve papire
u krugove
A senke proslosti dolaze
i nemam hrabrosti da pobegnem
opet je vreme
za slicice drage, sa police
Telefon mi ne moze vratiti
sunce tvoga osmeha
ni retka pisma sto stizu
od slucaja, do slucaja
A svega setim se, bar na tren
iako proslo je, volim te
i nema nade da iz sobe sad
isteram duhove
Ref. x2
K’o tvoj Kerber, pred vrata ti dodjem
k’o tvoj Kerber, nikom’ te ne dam
k’o tvoj Kerber, ja uzalud cekam
na kost