Nikor na svitu ni jema
lipjeg tovara nego ja
bija je puno pametan
svasta je na ‘von svitu zna
Kad bi ga sa ponistre zva
diga bi usi pa bi sta
pa „soto voce“ zareva
da bi mu malo cukra da
Ref.
Uvik je reva prid zoru on
kad bi sa crkve cuja se zvon
dobro je zna moj dobri tovar
da san mu gospodar
Slusa je mene isto ka pas
judi su cudno gledali nas
petnajst je godin uz mene sta
dok bidan ni krepa
Od kad je krepa moj tovar
uvik san tuzan, zalostan
ja niman vise sivka svog
najboljeg prijatelja mog
U poje san ga zakopa
kraj murve di se je igra
on je to i zasluzija
jer me je virno sluzija
Ref.