Plove u tisini neke davne misli
vracaju me danima dok sam bio dete
i divio se beskrajno cudesnim zvucima
njene mlade duse
Devojka je svirala najlepsu etidu
danima u tamnoj sobi za klavirom
u zanosu te muzike prolece prodje
zuta jesen dodje
Bila su dobra vremena dok sam tajno voleo
i zamisljao je kako poljem sama ide
lice joj bledo a tanak joj struk
u travi je na mom dlanu zaspala
Bila su dobra vremena dok sam tajno voleo
dok sam svaku rec iz njenih usta zedno pio
noci u radu a dani u snu
u sobi s’ klavirom sedim sam bez nje